Лична сећања на пружни прелаз на ћошку улица Максима Горког и Стевана Мусића

Локација: 
Улица Максима Горког
Временски контекст: 
Период социјализма

Саговорник који је ишао у основну школу Ђорђе Натошевић, сећа се да је ,,као основац пажљиво прелазио пружни прелаз” који се налазио на овој локацији ,,приликом одласка у школу”. Према његовим речима ,,пруга је овде пролазила док је ишао у први и други разред”. Саговорник се сећа ,,како су се сви чврсто држали за руке на прелазу, како случајно не би неко истрчао под воз”. Локомотива је приликом приближавања прелазу ,,јако пиштала како би упозорила”, оне који су прелазили пругу. Информант је такође истакао да када је гледао како ,,парна локомотива пролази”, размишљао  ,,како би волео да буде машиновођа”, иако је ,,знао да је то озбиљан посао и да би тешко могао то да буде, али је размишљао како би могао да буде ложач”, кога би често приликом проласка воза ,,виђао како вири кроз прозор локомотиве”. Према његовим речима ,,ложач је увек иао црно зачађено лице од гара”, односно од ,,угља којим се ложила локомотива”, док је ,,машиновођа такође био нешто мање загарављен, али је имао озбиљан израз лица”.

Лични утисци грађана