A place to remember the deportation of Novi Sad Jews into concentration camps

Location: 
Синагога, Јеврејска улица
Chronological context: 
Други светски рат (26. 4. 1944)

Депортација новосадских Јевреја, као и грађана јеврејске националности са простора Бачке, уследила је као консеквенца окупације Мађарске од стране немачких трупа 19. марта 1944. године, односно као последица наредбе о интернацији Јевреја донесене 7. априла исте године у Будимпешти. У следећих неколико дана су биле донесене и друге одлуке којима су скоро у потпуности Јеврејима одузета сва права, али и имовина.

Прва група од око три стотине Јевреја која је ухапшена након наредбе о интернацији, била је смештена у згради хотела „Слобода“ из које су након двадесет дана возовима одвезени у нацистичке логоре смрти.

Масовна хапшења Јевреја на простору Новог Сада, као и на простору целе Бачке, започела су у раним јутарњим часовима 26. априла 1944. године. Дан пре почетка хапшења, издата је наредба да особе јеврејске националности не смеју напуштати своје домове. Хапшења су обухватила све припаднике јеврејске националности без обзира на старосну и полну структуру, као и на здравствено стање. Са изузетком појединаца из мешовитих бракова, неколико стопроцентних инвалида из Првог светског рата, неколико особа које су са лажним документима побегле, као и две породице изузете од депортације, целокупно јеврејско становништво Новог Сада је похапшено и смештено у просторије Новосадске синагоге. Непосредно пре одвођења из својих домова, неколико особа је извршило самоубиство.

У Синагоги су били веома лоши услови смештаја, а једина доступна храна је била она коју су ухапшени грађани понели из својих домова. Забележено је неколико смртних случајева као и неколико самоубистава. Од 26. до 28. априла, из Синагоге су грађани одвођени транспортом до сабирних логора у Суботици, Баји и Бачкој Тополи где су распоређивани и одакле су затим убрзо кретали у нацистичке логоре смрти, већином у Аушвиц. Од око 1900 депортованих новосадских Јевреја након ослобођења се вратило само око две стотине. Поред ових страдања, током трајања Другог светског рата, велики број новосадских Јевреја је преминуо или је убијен и на мноштву других локација широм Европе где је спровођен холокауст. Процењује се да је током Другог светског рата погинуло или убијено 3020 од укупно 4350 новосадских Јевреја, колико их је пре почетка рата живело у Новом Саду. Односно, у холокаусту је страдало чак 69,43 процента грађана Новог Сада јеврејске националне припадности.

Синагога као централни објекат и кључно место везано за национални и конфесионални идентитет грађана јеврејске националности у Новом Саду пре Другог светског рата, због трагичних догађаја који су се овде одиграли, добила је и додатни мартирски и комеморативни карактер, односно попримила је карактер места страдања са наглашеном етничком атрибуцијом. У том контексту, овај објекат који се налази у улици чији одоним такође упућује на припаднике ове етничке заједнице, данас представља једно од два кључна места комеморације која су везана за жртве холокауста на простору града. У том смислу, Синагога заједно са монументом „Породица“, као и Спомеником жртвама фашистичког терора лоцираном на Јеврејском гробљу, представља једну од три главне локације официјелне комеморације града везане за Други светски рат. Ипак, без обзира што се сва три поменута меморијала односе и на жртве холокауста, спомен-плоча постављена на Синагоги посвећена је искључиво убијеним грађанима Новог Сада јеврејске националне припадности и у том смислу меморијал на овој локацији има јасно наглашен етнички и конфесионални предзнак. С обзиром на атрибуцију везану за верску и националну идентификацију припадника јеврејске етничке заједнице, као и на мартирски карактер, Синагога заправо игра улогу својеврсног симбола страдања новосадских Јевреја који су са ове локације одведени у „нацистичке концентрационе логоре уништења“. Са таквим карактером, Синагога заједно са спомен-обележјем на Јеврејском гробљу представља централне меморијале у градској топографији који су посвећени жртвама холокауста.

Поред представника града, почаст страдалим жртвама на овој локацији одају и представници новосадских Јевреја који иначе 26. април обележавају као дан када је почела депортација јеврејске популације града – као претходно етикетираног, нежељеног и дискриминисаног колективитета – у нацистичке логоре смрти у склопу тзв. Коначног решења. Дан сећања у оквиру овог места комеморације има наглашени локални карактер, односно везан је за догађај који се искључиво односи на прошлост новосадске јеврејске заједнице. С друге стране, место комеморације везано за обележавање Међународног дана сећања на жртве холокауста, који се обележава 27. јануара и који по својој концепцији свакако превазилази локални значај, представља споменик лоциран у комплексу Јеврејског гробља.

Просторна целина око Синагоге у данашњем контексту у себи обједињује неколико функција које се међусобно преплићу. Верска и делимично национална конотација Синагоге прожима се са њеном тренутном културно-уметничком функцијом, с обзиром да се овај објекат од 1966. године користи за концерте класичне музике и представе. Поред ове две, преплиће се и трећа функција која се односи на плато око Синагоге, односно површину коју захвата цео комплекс а која представља место јавног окупљања са препознатљивим карактером у градској топографији. На крају, ова просторна целина са Синагогом, као кључним објектом, свакако има – као што је претходно указано – и наглашени комеморативни, односно меморијални карактер. Међутим, комеморативни аспект идентитета саме просторне целине је заправо на одређени начин секундаран у односу на претходно наведене аспекте, између осталог и због прилично сведених пропорција, дискретног облика, као и саме локације постављеног меморијала у форми спомен-плоче.

Personal feelings of citizens